•  
• Strategije
• Texas Holdem

Poker

Sada, kada smo ostali na samo, hajde da krenemo dalje! Odmah se postavlja pitanje, ako se na duge staze - odnosno planski - ne može dobijati u igrama na sreću, o čemu mi uopšte i pričamo? Naravno, govorimo o pokeru, koji se po jednoj maloj ali značajnoj tački razlikuje od gore navedenih igara na sreću: Poker se ne igra protiv kasina!!!

Napomena: Naravno, kasino ostvaruje zaradu i na ovoj igri, ali to nije dobitak, već jedna fiksna ili procentualna provizija, koju treba sagledati kao naknadu za samo funkcionisanje igre. U pravim kasinima se praktikuje jednostavno iznajmljivanje mesta za pokerskim stolom plaćanjem satnice, ali na internetu je više zastupljena tzv. "rake" procentualna naknada. Odnosno, na kraju svake partije priređivač dobija određeni procenat od dobitka ( Na neki način je ovo najveći biznis. Priređivač jednostavno ne može da gubi).

Znači - da se vratimo na stvar - poker se ne igra protiv kasina, već ga igraju igrači jedan protiv drugog. Samim tim ne postoji jedan stabilan, unapred određen sistem igre, koji se ne može pobediti, već nam šansa za dobitak zavisi od sopstvene i od igre ostalih igrača. (U početku, naravno, znače i karte koje nam se dele, međutim, sad kad smo prihvatili zakon velikih brojeva- reč je o šansi za dobit u dužem vremenskom periodu). Odnosno, ako želimo da pobedimo, moramo obratiti pažnju na dve stvari:

1. Treba što bolje da igramo.
2. Treba da igramo protiv što slabijih protivnika.

Prva stavka se podrazumeva, pa hajde da razmotrimo onu drugu! šta se dešava, ako za jednim stolom svi igraju približno dobro? U zavisnosti od toga kako su karte raspoređene, malo će da pobeđuje jedan, pa drugi, ali ako se igra oduži niko neće dobiti od onog drugog. Međutim, kasino će nakon svake partije skinuti "rake", tako da će ustvari svi biti na gubitku. Odnosno, dobit je moguća isključivo ako je razlika u našem znanju i u znanju ostalih igrača za stolom veća od "rake"-a. (Njega svakako moramo platiti.)

Na koji nači je, prema tome, moguća pobeda? Dva krajnja slučaja jesu, ako:

1. sam ja najbolji pokeraš na svetu,
2. igram samo sa onima koji toliko nemaju pojma da ne znaju ni pravila igre.

Nažalost, ni jedna od ova dva slučaja nisu lako ostvariva, ali sva sreća da za tim i nema potrebe. Dovoljno je ako se obe stavke zadovolje istovremeno u manjoj ili većoj meri. Dok si još početnik, trudi se da nađeš što slabije protivnike, kasnije, kad se ispraksiraš možeš da igraš protiv jačih igrača.

Ovde se javlja još jedno - moralno - pitanje. Nije li nemoralno osvojiti novac od slabijeg? Naravno, nekima ovakva pitanja nikada i ne bi pala na pamet, ali ako se to ipak desi, hajde da stvar sagledamo sa neke druge strane. Onaj ko čita ove redove, taj pre svega ne želi da se igra iz razonode, već je motivisan novcem. Odnosno, možemo sve ovo da sagledamo kao neki poslovni poduhvat, u kojem nam, svakako, preti konkurencija. Na tržištu vlada zakon jačeg. U slučaju da nekome savest ne da mira zbog konkurentske borbe, taj ne treba da započinje sa poslovanjem.

Hmmm, pomalo ciničan pristup? Jeste. Ali, to je zapravo poker.

Komentari

Tvoj komentar

1. Komentar