•  
• Strategije
• Texas Holdem

Stilovi igre

U suštini, igrači se u pokeru ocenjuju na osnovu dva vektora.

Loose - tight (opušteno - zategnuto)

Ovo, ustvari, označava početnu strategiju. Čovek igra opuštenije ukoliko kreće sa više, a zategnutije ukoliko kreće sa manje karata. (Strategija koju sam ja napisao bi kod većih uloga važila za prilično opuštenu, dok se kod nižih uloga smatra za izrazito zategnutu.) Nezavisno od toga u kolikoj meri je za stolom opušteno, trudi se da ti početna strategija bude zategnutija od proseka stepena opuštenosti strategija za stolom! To će ti u startu obezbediti ogromnu prednost, jer će tvoje karte biti bolje od karata ostalih igrača, posmartajući prosek svih karata sa kojima se upuštaš u igri.

Passive - agressive (pasivno - agresivno)

Označava strategiju podizanja uloga. Igrač je utoliko pasivniji ukoliko ređe otvara ili podiže ulog, a agresivniji ukoliko to radi često.

Na osnovu ove dve karakteristike, igrači mogu da se svrstaju u dve kategorije.

Opušteno pasivan (calling station)

Najslabiji igrači. Ovo je najgori stil igre. Zanimljivo jeste to što je konstrukcija hold'em pokera ta koja sve igrače u početku navodi da igraju na ovaj način. Ovi igrači se upuštaju u igru sa najraznovrsnijim kartama (Naime, svaka kombinacija karata može biti dobitna, zar ne? :) ), teško se od njih odvajaju (možda još uleti nešto u riveru), tako da gotovo isprate sve. Pri tome, ne smeju vikati ili podići ulog. Video sam igrača koji čak ni u riveru nije podigao ulog, mada je imao nut kombinaciju. (Njegove karte su bile najjače moguće u toj partiji.) Jednostavno ne smeju da rizikuju, boje se da će neko imati bolje karte od njih, ali ne žele ni odustati.

Zategnuto pasivan (oprezan)

On je već naučio početnu strategiju, igra isključivo sa dobrim kartama, ali još ne sme da rizikuje. Najveći nedostatak ove strategije jeste da se može preći sa početnim kartama. Pošto gotovo nikada ne viče niti ulaže, sa početnim kartama se besplatno može pogledati turn i river, a top parovi ili setovi mu iskrvare od formiranih nizova ili flush-ova. Ako počneš igrati strategiju čiji sam ja autor, ovo je najveća zamka u koju možeš da upadneš. Nije u svakom slučaju gubitna, ali postoji i bolja. (Prvih meseci ga se nisam ni ja mogao osloboditi.) Druga opasnost jeste da će te 1-2 boljih igrača za stolom odmah provaliti i reraisom postići da mnogo puta baciš dobitne karte.

Opušteno agresivan

Igraće i sa slabijim kartama, a podizati bez obzira na to kakve su mu karte. Ponekad i ako nema ništa. Eksrtemni slučaj jeste onaj koji podiže ulog na bilo koji kartu u preflopu. (On je maniac, tj. manijak) Nažalost sa ovakvima se čovek jako retko sreće jer im veoma brzo nestane para. Za divno čudo ova taktika ponekad i upali, ako su protivnici oprezni, dosta puta se sa njom može dobiti. Sreća, pa je ovaj stil lako prepoznatljiv, tako da se lako da izigrati. (Jedini je problem da za to treba mnogo para. Naime, dobitna taktika protiv ovog stila jeste da se i sa osrednjim kartama treba boriti protiv njega, grubo reraise-ovati. Nažalost, ponekad će pobediti on.) Dok sa osrednje opuštenim agresivnim igračima valja pripaziti! Uglavnom ima logike u onome što čine. Sa mnogo prakse ova strategija može biti: S jedne strane će on upravljati postupcima za stolom, s druge strane nećeš nikada znati šta drži u rukama. Mnogi pokeraši primenjuju ovu taktiku. Kao što sam već napisao, za to je potrebno mnogo prakse, bolje je ako je za sada ne probaš. (Da i ne pričamo o tome da je u osnovi ove taktike blef koji kod low-limit stolova baš i ne funkcioniše.)

Zategnuto agresivan (ovo je cilj!)

Zategnuto kretanje, valjak-strategija, ako ima nečega. Pošto kreće samo sa najboljim kartama, očekuje se da će kod njega biti najbolja ili jedna od najboljih kombinacija u flopu. Ako ima nešto, otvara. Ponekad i onda kad nema ništa, naime njegove su šanse za poboljšanjem karata najbolje. Ukoliko neko drugi otvori, on podiže ulog. Suština jeste, da košta puno ako neko hoće da odigra s njim partiju do kraja, da nema šanse protiv graničnih i početnih karata. Teško je odmah igrati ovako, potrebno je ne malo samopouzdanja da bi smeo igrati agresivno. Međutim, na duge staze je definitivno ovo dobitno.

Kada igraš, ne treba se truditi samo da igraš najbolje, već i da prepoznaš stil igre protivnika. U toku nekoliko krugova se može provaliti ko igra u tight stilu, u tom slučaju zadatak ti je samo da budeš oprezniji ako ti igrači uđu u neku partiju. Igrače koji odigraju 2 od 3 partije treba gaziti kao mrave ako imaš nešto.

Komentari